Српски | Srpski | English

Историјат

istorijat1Универзитетска дечја клиника у Београду је основана 1924. године, а отпочела је свој рад јануара месеца 1925. године. Њен први управник и руководилац наставе педијатрије био је професор др Franc Gröer, један од истакнутих сарадника бечке педијатријске школе професора др Pirquet-а. Одласком проф. др Gröer-а 1926. године, на чело Дечје клинике и катедре за педијатрију на Медицинском факултету у Београду долази професор др Матија Амброжић, такође ђак бечке педијатријске школе. Дошавши као први човек будуће институције знања и најзначајније дечје болнице у региону, професор др Матија Амброжић практично је преузео историјску одговорност за развој педијатрије код нас. Његова идеја била је да се обједине куративна, превентивна и социјална педијатрија. Последица реализације ове, за то доба посве оригиналне идеје, било је обезбеђивање свестраног физичког, психичког и социјалног развоја деце у Србији.

У току прве три године рада, Дечја клиника је била смештена у приватној згради у улици Кнеза Милоша и располагала је са четири просторије, у које су биле смештене: дечја амбуланта, лабораторија и библиотека. Лежећих болесника није било, а предавања за студенте одржавана су у амфитеатрима других институција. Заузимањем проф. др Амброжића, Дечја клиника је 1928. године добила своје нове привремене просторије у згради Завода за здравствену заштиту мајке и деце, чији је управник био сам проф. др Амброжић. У тој новоизграђеној дрвеној бараци, поред амбуланте и три лекарске собе за преглед и рендгеном, клиника је располагала и са три собе са 25 кревета за лежеће болеснике, као и учионицом за наставу. У амбулантним просторијама, такође је био смештен први Дечји диспанзер у Београду, чији је шеф била др Смиља Костић-Јоксић. Већ 1930. године, Клиници је био прикључен и Дом материнског удружења, изграђен у улици Војводе Миленка. Као први руководилац овог Дома био је именован доцент др Урош Ружичић.

Делокруг медицинског рада и стручног руковођења проф. др Амброжића обухватао је и одељење новорођене деце на Гинеколошко-акушерској клиници, као и Дечји диспанзер у Бранковој улици, Општинско cаветовалиште за децу на Чукарици и Радничко обданиште за одојчад и малу децу у Улици Милоша Поцерца. На тај начин, проф. др Амброжић је преко својих сарадника остварио јединствену службу социјалне, превентивне и клиничке педијатрије. Први лекари тадашње Педијатријске клинике и сарадници проф. др Амброжића били су, поред поменутих: др Миливоје Сарван, као шеф Амбуланте, др Јованка Жујовић и др Боривој Тасовац, као асистенти клинике, др Жика Марковић, др Властимир Ивковић и др Станија Павловић, као лекари Завода за заштиту мајке и деце.

Прво одељење дечје хирургије је отворено 1924. године у оквиру Опште државне болнице. Оснивач овог одељења био је др Димитрије Јовчић, француски ђак, први школовани дечји хирург у Србији. Проф. др Амброжић је веома брзо схватио да је развој педијатрије уско везан за развој дечје хирургије. Његовом заслугом је почела изградња нове Дечје клинике са 180 постеља за болеснике, од којих је 80 било намењено за одељење дечје хирургије. Изградња је започета 04.10.1936. године Краљевским Указом Краља Петра ИИ Карађорђевића и под највишом заштитом Њеног Величанства Краљице Марије. Изградња садашње зграде Клинике у Тиршовој улици бр. 10 била је завршена 1940. године према пројекту архитекте Милана Злоковића, према до тада највишим европским критеријумима за дечју болницу, а по узору на једну париску дечју болницу. Овај објекат је представљао најчистији облик српског модернистичког покрета и био један од најважнијих репера београдске модерне архитектуре.

istorijatПочетком 1941. године започет је рад у амбуланти на једном од одељења нове Дечје клинике, која је очекивала добијање инвентара за накнадно отварање осталих одељења. Даљи развој клинике прекинуо је Други светски рат. Априла 1941. године зграда Клинике била је тешко оштећена у бомбардовању, али је након три месеца оспособљена за рад. Педијатријаска клиника је задржала само једно одељење од 35 кревета, амбуланту, диспанзер и саветовалиште за одојчад, док је остали простор уступљен Гинеколошко-акушерској клиници, Првој и Другој интерној и Пропедевтичкој клиници, чије су зграде остале разорене.

По завршетку рата за управника Педијатријске клинике поново је постављен проф. др Матија Амброжић, а сви његови ранији сарадници вратили су се на своје раније послове. Оштећена зграда убрзо је била оспособљена за рад. Постељни фонд Клинике је повећан на 90 кревета, а 1947. године на 125 кревета, са три стационарна одељења. Такође су у то време отворене хематолошка и биохемијска лабораторија, уређена је апотека клинике, а касније и лабораторија за бактериолошка испитивања. Преуређени су болесничка кухиња, дијететска и млечна кухиња и рендген кабинет. У току 1947. године према раније начињеном плану, Дечја хируршка клиника је пресељена у зграду Педијатријске клинике. Управник је био професор др Димитрије Јовчић. Први пут у историји српске медицине педијатрија и дечја хирургија су биле под истим кровом. Већ 1948. године дечја хирургија је уврштена у наставни програм редовних студија у оквиру предмета хирургија, и то најпре на Катедри за педијатрију, да би од 1962. године до данас била део Катедре за хирургију. Хируршка клиника је имала одговарајући број постеља, две операционе сале и амбуланту.

Од 1960. године, после пензионисања проф. др Матије Амброжића, управник Универзитетске дечје клинике постаје проф. др Боривоје Тасовац, а шеф Катедре за педијатрију проф. др Урош Ружичић.

Зграда Дечјих клиника, уз материјалну помоћ Извршног Већа СР Србије и Универзитета у Београду, реновирана је 1960-1961. године. Број постеља поново је повећан на 174 на педијатрији и 141 кревет на дечјој хирургији. Дечја хирургија добила је још једну операциону салу, одељење рехабилитације и веће амбулантне просторије. Педијатријска клиника је добила ново одељење за одојчад са 40 кревета, нови простор за биохемијску, бактериолошку и хематолошку лабораторију, ново одељење за хитан пријем при педијатриској амбуланти, ЕКГ кабинет и лабораторију за респираторну физиологију.

Универзитетска дечја клиника, према подацима из 2014. године, има 13 организационих јединица у оквиру педијатрије, 11 у оквиру дечје хирургије, и по 5 у склопу заједничких медицинских и немедицинских служби. Клиника има укупно 697 запослених. Од укупно 128 лекара, 41 су и наставници Медицинског факултета Универзитета у Београду, од којих су 16 професори Универзитета. Више од 100 лекара у оквиру разних специјализација је у сваком тренутку на нашој клиници.

Данас се на нашој клиници годишње изведе око 70000 прегледа на педијатрији и око 55000 на хирургији. Годишње се изведе око 7000 операција, од чега шак 200 кардиохируршких. Искоришћеност болничких капацитета је 77% на хирургији и 78% на педијатрији.

И сваким даном тежимо да напредујемо и будемо бољи у свим аспектима!