Нова школска година: како се (из)борити са стресом који доноси повратак деце у школске клупе
Ирена Корићанац, психолог и психотерапеут
Септембар доноси много изазова у свим сферама живота и један је од најстреснијих периода у години. Припреме за јесен подразумевају прегршт нових обавеза за сваку породицу, а повратак деце у школске клупе је само једна од њих.
Поред новчаних издатака, неке породице се суочавају и са променом школе, поласком у први разред основне или средње школе итд. Док излазе на крај са организацијом посла, породице и изазовима које савремени начин живота са собом носи, дешава се да одрасли чланови породице не примате анксиозност и уплашеност детета због почетка школске године. Иако су малишани веома отпорни на ову врсту стреса важно је обратити пажњу на то како се осећају, о чему размишљају и помоћи им да се на конструктиван начин изборе са емоцијама и изазовима који су пред њима.
Америчка психолошка асоцијација (АПА) даје следеће препоруке које вам могу помоћи да боље психолошки припремите дете за школу и тиме помогнете детету и подстакнете бољу климу у породици.
– Вежбајте школску рутину – ових дана дете треба да иде на спавање у складу са распоредом који ће се поштовати када крене у школу, разговарајте са дететом о ужинама, новцу који ће добијати за џепарац, начину како ће ићи у школу итд. Уколико дете мења школу, прошетајте до нове зграде, изаберите пут којим ће дете ићи. Овакве интервенције ће помоћи смањивању анксиозности и ситуацију учинити предвидљивом. То је важно јер оно што је детету познато, ствара осећај стабилности, сигурности и доживљај адекватности.
– Упознајте окружење – уколико дете креће у нову школу, истражите ново окружење, причајте са млађом децом о безбедности у саобраћају. Шетња до школе се препоручује и за стари крај и познату школу, проверите да ли се нешто променило, да ли је било радова на школској згради током лета и искористите прилику да о томе разговарате са дететом јер деца често исказују емоција кроз искуства и реакцијом на појаве које их окружују. Послушајте ставове свог детета, кроз њих ће дете рећи и како се осећа.
– Разговарајте са дететом – причајте о прошлој школској години, шта је то што је дете мучило, шта није волело и заједно осмислите добре стратегије како да то превазиђете, како да боље комуницира са наставницима, избегне конфликтне ситуације или се конфронтира како би заштитило себе. Причајте са детотом о односима са вршњацима, насиљу у школи, строгим професорима, неправди и другим психо-социјалним феноменима за које дете искаже интересовање. Препорука је да нађете добру меру када са дететом причате о непријатним темама попут отмица деце или саобраћајним несрећама. Кључ је у томе да дете има тачне информације, да буде спремно да адекватно реагује, али је подјенако важно, или још важније, не представити свет као опасно место и претерано уплашити дете. Прилагодите разговоре узрсату детета, потреби детета и посаветујте се са стручњацима уколико имате недоумица.
– Уважите емоције своје деце – ставите им до знања да разумете како се осећају и да ћете бити ту да их подржите. Никако им не треба говрити да не се не плаше или не буду љути. Напротив, уважите оно што вам кажу и подржите их. Некада је сасвим довољно и психолошки једино исправно да препознате емоцију и дозволите детету да осећа тугу, страх, љутњу, љубомору итд. Научите их да се суоче са страхом и изграде стратегију у којој је боре, а не повлаче из ситуације. Такође, научите их када треба да потраже помоћ и заштиту одраслих.
– Будите укључени – родитељи треба да познају окружење, школу, друге родитеље и у разумној мери, а у складу са узрастом детета, буду укључени у школски живот детета. Питајте за савет, комуницирајте и будите заинтересовани, школа је важан део живота сваког детета и родитељ треба да буде укључен у складу са индивидуалном потребом сваког детета.
Желимо вам успешну школску годину ослобођену од стреса.