Српски | Srpski | English
2

Осетљивост на глутен? Целијачна болест – питања и одговори

Исхрана са или без глутена? Наоружајте се информацијама о једној од најчешћих болести органа за варење.
imageaЦЕЛИЈАЧНА БОЛЕСТ (ЦБ) је наследно аутоимуно обољење, у чијој основи је трајно, доживотно неподношење глутена – беланчевине пшенице, ражи и јечма. Уношење глутена доводи до озбиљних структурних и функционалних оштећења слузнице танког црева. Постоји читав спектар клиничких симптома и знакова болести од којих су већина директна последица хроничног пролива (дијареје), односно поремећене апсорпције хранљивих материја у цревима (малапсорпције).
Да ли је целијакија алергија на глутен?

Целијакија није алергија у класичном смислу. То је:
1. Аутоимуно обољење у коме се стварају антитела која нападају сопствене
органске структуре (ензим ткивну трансглутаминазу – тзв. „ткивни лепак”).
2. Настаје код наследно предиспонираних особа.
3. Покретач и чинилац који подржава болест је глутен.

Да ли је целијакија честа болест?
Да, то је једна од најчешћих болести органа за варење деце и одраслих, њена учесталост у европским земљама процењује се на око 1%. Овај број је свакако и већи, јер велики број болесника нема никакве, или има оскудне симптоме и знаке болести. Могућност да ће неко имати ЦБ значајно расте на 1:10 уколико неко од рођака првог реда има ЦБ.

Како се целијакија испољава?

dЦелијачна болест се може испољити тек пошто је дете изложено глутену у исхрани (после шестог месеца живота), било којим од следећих симптома и знакова, а често је присутно више њих: хронични пролив, затвор (опстипација), губитак у телесној маси, слабије напредовање, општа слабост, бледило коже и видљивих слузница због изражене малокрвности (анемије), надутост трбуха, бол или непријатност у трбуху, често повраћање, иритабилност. Заостатак деце у линеарном расту је видљив. Могућ вид испољавања је изостанак или кашњење пубертета. Карактеристични су и дефекти зубне глеђи. Столице су често масног изгледа и пенушаве. Могућа је појава отока због снижених протеина, тј. албумина у крви. Постоје научни докази да је херпетиформни дерматитис Duhring кожна манифестација ЦБ.
Код одраслих особа чести видови испољавања ЦБ су општа слабост, симптоми који симулирају синдром иритабилног црева, малокрвност (анемија), остеопороза, алергије и запаљење зглобова (артритиси), као и репродуктивни проблеми.
Код ЦБ су релативно чести и неуролошки поремећаји (епилепсија, калцификације у мозгу, атаксија, миопатија, периферне неуропатија и друге). Код око 10% особа са повишењем јетриних ензима у крви – серумских трансаминаза (АЛТ), нејасног порекла, узрок је непрепозната ЦБ. Целијачна болест може бити удружена и са другим аутоимуним болестима. То су најчешће дијабетес тип I (инсулин завистан облик) и аутоимуни тироидитис (запаљење штитасте жлезде). Једна од најтежих компликација ЦБ су малигне болести, а пре свега малигни лимфом танког црева.

Како се поставља дијагноза целијакије?

Златни стандард дијагнозе је ендоскопска биопсија слузнице танког црева. Индикација за биопсију је клничка сумња на ЦБ поткрепљена позитивним целијачним серолошким тестовима.
fУ дијагностици ЦБ користимо ревидирана мерила ESPGHAN (Европско удружење за педијатријску гастроентерологију, хепатологију и исхрану), што подразумева једну биопсију слузнице танког црева. Само у случајевима када је почетна дијагноза ЦБ нејасна (нпр. деца животне доби испод 2 године код које је нејасан биопсијски налаз) спроводи се дијагностички поступак према класичним мерилима ESPGHAN, што подразумева три биопсије слузнице танког црева.
Употреба серолошких тестова је омогућила мању инвазивност дијагностичког поступка због њихове високе осетљивости и специфичности. Одређивање концентрације анти-трансглутаминазних антитела класе IgA и IgG у крви (anti-tTG IgA, IgG At) нам је омогућила откривање ЦБ и код деце са атипичним испољавањем болести, односно асимптоматске облике ЦБ. Повишена концентрација ових антитела anti-tTG At преко 80, указује на то да код такве целијачне деце можемо са највећом сигурношћу да очекујемо најтежи облик структурних оштећења слузнице танког црева. Мање специфични и сензитивни серолошки крвни тест је одређивање концентрације антиглијадинских антитела (пре свега IgA класе – ADA IgA) у крви, који има значаја у доби испод 2 године живота. Анти-ендомизијална антитела се такође користе у пракси. IgA антитела су специфичнија за ЦБ пошто се IgA ствара у цревима. Одређивање IgG има значаја као комплементарни тест IgA тесту и/или код постојања дефицијенције укупног IgA. Око 2% пацијената са ЦБ има дефицијенцију IgA што може довести до лажно негативних резултата.
Генетска тестирања, односно доказивање хаплотипа HLA-DQ2 и HLA-DQ8 је још више унапредило лабораторисјку дијагностику ЦБ, али се примењује само у високо селекционираној групи болесника.
Уколико су биопсијске промене карактеристичне за ЦБ, коначну дијагнозу потврђује клиничко побољшање оболелог и нормализација целијачне серологије након отпочињања целијачне дијете.

Како и колико дуго лечимо целијакију?
gЈедини лек је целијачна – безглутенска дијета, која се мора спроводити доживотно. То је дијета без пшенице, ражи и јечма. Деца слободно могу да једу воће, поврће, месо, млеко и млечне производе, али и хлеб, кекс, тестенине и дезерте који се праве од специјалног безглутенског брашна. Безглутенска исхрана мора без изузетка бити стриктна и веома строга. И најмања количина глутена у храни (>0,002 ппм) велика је опасност за здравље оболелих од целијакије.
Да ли су потребни контролни гастроентеролошки прегледи?

На безглутенској дијети већина болесника се брзо опорави, те контролни гастроентеролошки прегледи могу деловати непотребно. Међутим, медицинско праћење је неопходно да би се потврдио добар клинички одговор на дијету и пратили резултати серолошких крвних тестова.
Прва контрола (3 месеца након постављања дијагнозе) је прилика за лекара да провери да ли су дете и породица добили адекватна упутства о безглутенској дијети и да ли су их се придржавали. Такође, то је прилика да се провери да ли су симптоми мање изражени или нестали. Уколико на самом почетку није постојала значајна анемија, дефицит витамина или минерала или неки други озбиљнији проблем није потребно радити крвне тестове при овој посети. Вредности целијачних антитела полако опадају, али овај пад не мора бити значајан на овој контроли.
Друга, шестомесечна контрола, требало би да утврди значајан пад целијачних антитела, као и одсуство симптома, да омогући праћење раста детета и отклони сумње о постојању удруженог аутоимуног обољења.
Годишње контроле служе да би се уверили да се симптоми нису вратили и да се нису развиле компликације. Контроле су посебно битне у адолесценцији.
Рутинско праћење коштане густине се не препоручује, сем код деце са документованом ниском коштаном густином и тада се саветује једногодишње праћење.
ff

 

Аутор: др Нина Ристић

Рецезент: Професор др Војислав Перишић