Српски | Srpski | English
Picture1

Тровање храном код деце

   Тровање храном је често, посебно током летњих месеци. Оно се најчешће дешава у условима колективног смештаја, вртићима, школама, на ђачким екскурзијама и ресторанима брзе хране. Међутим, треба имати у виду да је свака кухиња могући извор тровања, нарочито током лета због високе спољашње температуре. Тада су намирнице подложније кварењу, а топлота погодује размножавању микроорганизама.

   Деца свих узраста могу да буду угрожена, а посебно је опасно када су у питању мала деца и одојчад, као и имунолошки компромитовани пацијенти. Тада је тровање храном много више од безазленог проблема.

   Најчешћи узрочници тровања су бактерије и њихови токсини, али то могу да буду и вируси и паразити. Најчешће се ради о салмонели (Salmonella enteritidis), која се разможава у сировом живинском месу и јајима. Поред тога, може се јавити и стафилококно тровање храном (Staphilococcus aureus), које се одликује брзим настанком симптома и знакова, 30-40 минута од уноса заражене намирнице. Узрочник такође може бити и токсигена Е.coli, Clostridium difficile, Campilobacter, потом норовирус, али и друге бактерије и вируси. Треба имати у виду да храна контаминирана овим микроорганизмима најчешће нема споља видљиве знакове кварења, што повећава могућност неприметне заразе.

   Симптоми тровања храном су катактеристични, али могу бити различитог степена, од благих до веома тешких. Јављају се болови и грчеви у трбуху, мучнина, повраћање и пролив који је најчешће водени, али некада и са појавом свеже крви. Тровање храном је често праћено и повишеном телесном температуром и малаксалошћу. Међутим, у неким случајевима, клиничка слика може да буде много тежа са неуролошким симптомима: отежаним говором, гутањем, вртоглавицом, јаком главобољом, грчевима у мишићима, поремећајем вида, а некада и дечјим фрасом.

   Када је у питању дете које упорно повраћа, има дијареју и повишену телесну температуру, кључни проблем је дехидрација. Стога је терапија обавезна и неопходна. У лакшим случајевима тровања рехидрација може да се обави и уношењем течности на уста, односно појењем детета. Препорука је 2-5ml рехидрационог раствора или разблаженог сока од јабуке на сваких 5 минута. Међутим, уколико то није могуће, онда се пацијент интравенски рехидрира, односно прима инфузију у циљу надокнаде течности.

   Код нас, на Универзитетској дечјој клиници, се поред стандардне интравенске рехидрације код овакве деце која упорно повраћају, примењује и лек Ондансетрон интравенским путем. Овај лек кочи активност центра за повраћање и омогућује успостављање бржег неометаног уноса хране и течности на уста.

   Након стабилизације стања детета, потребна је дијета, односно такозвана „лакша“ исхрана, што подразумева унос лако сварљивих намирница: чај, супа, барени кромпир и пиринач, двопек и сл.

   Увек треба да се пажљиво бирају безбедне намирнице за исхрану детета, уз одговарајуће хигијенске мере. Чест проблем је неодговарајуће чување и припрема хране, нарочито током летњих месеци. На првом месту треба избегавати недовољно термички обрађено месо и јаја, као и млевено месо које је током процеса обраде прошло кроз руке већег броја људи. Такође, велика опасност су и посластице направљене од сирових јаја: торте, колачи, сладолед, кремови, као и мајонез.

   Подсећамо родитеље да не заборављају да погледају на амбалажи важећи рок употребе намирница које купују, као и да не купују намирнице са оштећеном амбалажом.