Фебрилне конвулзије, познатије у народу као фрас, има једно од 25оро деце, млађе од шест година.
Најчешће се јављају у узрасту између шест месеци и три године и то код , до тада, здраве и напредне одојчади и мале деце.
То су напади при повишеној температури, у току вирусне, или бактеријске инфекције, с тим да та инфекција не захвата мозак, или можданице.
Велики број деце има некога од чланова уже, или шире фамилије, који је такође доживео овакве нападе.
Фебрилне конвулзије се испољавају изненадним губитком свести, дете се укочи, или омлитави , или трза ногама и рукама.
Може да се чује кркљање, може да се види појачано лучење пљувачке, или пене на устима, а усне, лице и нокти на рукама и ногама детета могу да помодре.
Фебрилне конвулзије су за родитеље једно драматично искуство и веома застрашујуће. Чини им се да трају вечно, али сами напади се најчешће завршавају за неколико минута.
Фебрилне конвулзије се могу поновити у току исте инфекције, или у некој од наредних инфекција са повишеном телесном температуром.
Фебрилне конвулзије изгледају као епилептички напади, такође се понављају као епилептички напади и имају могућност наслеђивања као епилептички напади, али фебрилне конвулзије нису епилептички напади.
Ризик за епилепсију после фебрилних конвулзија је само нешто већи у односу на децу која нису имала фебрилне конвулзије.
Наш задатак је да родитеље информишемо о природи и прогнози фебрилних конвулзија, затим да их посаветујемо шта треба, а шта не треба да раде, у случају понављања напада.
Потребно је да на основу фактора ризика проценимо да ли је дете више или мање склоно, рецидивима , односно поновљеним фебрилним конвулзијама и да у складу са тим донесемо одлуку о примени лекова у превентивне сврхе и коначно само у одређеним случајевима да упутимо дете на ЕЕГ преглед и друга испитивањa.
Доц. др Драгана Богићевић, начелник неуролошке службе