Доц. Др Лидија Докмановић, Служба за хематологију и онкологију
Савет за исхрану којом се спречава развој малокрвности услед недостатка гвожђа…
Малокрвност услед недостатка гвожђа је једна од најчешћих болести у деце. Најчешће се јавља у предшколском узрасту, у нашој земљи у око 1/3 предшколске деце. У већини случајева узрок је грешка у усхрани, тако да се правилном исхраном може предупредити.
Након рођења деца треба да буду дојена или ако то није могуће, храњена млечним формулама које су обогаћене гвожђем. После навршених 4-6 месеци живота у исхрану се уводи немлечна исхрана у количини и врсти коју саветује педијатар. Са навршених годину дана дете треба да током дана поједе 5 оброка и да једе сву храну. Садржај гвожђа је различит у различитим намирницама. Намирнице богате гвожђем које лако улази у организам, такозвано хем гвожђе, су месо и жуманце. Заблуда је да је зелено поврће, као што је спанаћ, коприва и слично зељасто биље добар извор гвожђа. Исто важи и за црвено поврће попут цвекле. Поврће је одличан извор хранљивих материја и мора да буде свакодневно заступљено у исхрани деце. Нажалост поврће често не садржи довољне количине гвожђа или оно лоше из њега улази у организам јер није у хем облику. Осим тога постоје намирнице попут млека, житарица, чаја и неких зачина које ометају улазак гвожђа из хране у организам. Зато ове намирнице не треба комбиновати у истом оброку са месом и јајима. Након навршених годину дете не треба да пије више од ½ литре млека на дан.То практично значи да дете старије од годину дана за доручак или вечеру може да поједе житарице (хлеб, пециво, житне пахуљице) и млеко или млечне производе, али не и за ручак. Комбинацијом поврћа (не-хем гвожђа) и меса (хем гвожђа) побољшава се улазак гвожђа из хране у огранизам. Зато би ручак требало да се састоји од меса и сезонског поврћа у куваном облику и свежег, у облику салате. Не треба инсистирати да дете једе неку посебну врсту меса уколико га не воли. Истина је да џигерица и црвена меса садрже више гвожђа него бела меса , али су бела здравији из других разлога. Осим тога, јунеће и коњско месо су често тврда и деца га нерадо једу. Све врсте меса могу да буду заступљене у исхрани детета.
Потребе за гвожђем се разликују зависно од узраста, пола и физичке активности, тако је важно да дете током дана унесе одговарајућу количину намирница које садрже гвожђе. Од четвртог месеца до пубертета деци је дневно потребно до 10 мг гвожђа дневно, део њега у хем облику, те се саветује да током дана поједу око 100-150 грама меса, у комбинацији са поврћем како је већ објашњено. Девојчице које имају менструацију и дечаци који се интензивно баве спортом могу да имају и дупло веће потребе за гвожђем.
Важно је да дете за ужину добије свеже воће а не сокове и слаткише који га засите па онда не поједе планирани оброк који садржи и гвожђе.
Ови савети за исхрану се односе и на децу која су малокрвна ради чега су на терапији гвожђем.