Умокравање је један од најчешћих проблема дечјег доба.
Зашто настаје умокравање?
Разлози су бројни. Овога пута ћемо говорити о енурези као најчешћем разлогу примарног ноћног умокравања код деце.
Шта је то примарно ноћно умокравање?
Примарно ноћно умокравање подразумева да дете никада није престало ноћу да се умокрава, или прецизније да није постојао период дужи од пола године да се дете није умокрило ноћу при чему се умокри бар 2 пута недељно.
Шта је то секундарно ноћно умокравање?
За дете кажемо да има секундарно ноћно умокравање, ако је појави ноћног умокравања претходио период дужи од пола године да се није умокрило. Ово умокравање се најчешће јавља после неког стресног догађаја у животу детета или је последица поремећаја у функцији мокраћне бешике, када поред ноћног умокравања дете најчешће има и влажење веша током дана.
Који су разлози за настанак примарног ноћног умокравања?
На срећу, код само малог броја деце умокравање настаје као последица урођеног или током живота стеченог оштећења или обољења:
- нервних структура одговорних за правилно функционисање мокраћне бешике,
- мокраћне бешике и мокраћних канала или
- мишића
Код највећег броја деце, која су здрава, ноћно умокравање настаје као последица развојних поремћаја нервне и психолошке контроле мокрења:
- функционалних поремећаја мокрења или
- енурезе.
Код деце са функционалним поремећајима мокрења ноћно умокравање настаје као последица поремећаја у функцији мокраћне бешике и таква деца поред ноћног умокравања обично имају и пробеме са мокрењем током дана, мокре редје или чешће него што је то очекивано за узраст, «лења су да мокре» или «трчкарају сваки час у WC», влаже веш и током дана, често имају пробелема са мокраћним инфекцијама.
Код деце са енрезом функција мокраћне бешике је потпуно нормална, пражњење мокраћне бешике је комплетно али се дешава, мимо воље детета у сну. Током дана, у будном стању дете је суво и никада нема проблема са мокрћним инфекцијама.
Седамдесет до 80% све здраве деце после пете године живота са примарним ноћним умокравањем има енурезу те ћемо даншњи разговор посветити енурези.
Споменули сте пету годину живота, зашто?
Успостављање контроле мокрења је развојни процес. Највећи број деце успостави контролу мокрења, односно скине пелене и контролише мокрење измедју 2. и 3. године живота. Повремено умокравање ноћу до 5. године се не сматра поремећајем, али уколико дете настави да се умокрава ноћу и после 5. године живота, треба потражити помоћ педијатра.
Колико је честа енуреза код деце?
Према подацима из светске литературе у узрасту од 5 година свако 4.-5. дете има енурезу. При поласку у школу свако десето, или сликовитије речено у сваком разреду основне школе 2-3 детета се ноћу умокрва. Са узастом се број деце са енурезом смањује. Тако, у узрасту од 10 година 7% деце има овај проблем. Енуреза је чешћа код дечака него код девојчица. Према светским статискама 1-2% деце наставиће ноћу да се умокрава и у одраслом добу.
Ако ме питате колико је честа енуреза у нашој средини, то не могу прецизно да одговорим јер такви подаци, за сад, не постоје.
Који су разлози за настанк енурезе?
Од бројних разлога за које се веровало да су узрок енурезе, данас се зна да су најзначајнији:
- повећано стварање мокраће у сну
- породични, односно генски фактори
- чврст сан
- снижен „функцинални“ капацитет мокраћне бешике у сну
У породицима деце са енурезом, постоје и дурги чланови ближе или даље фамилије који су у периоду детињства имали исити проблем. Зна се да уколико су се оба родиитеља ноћу умокравала као деца вероватноћа да ће се и њихово дете умокрвати је 75%. Ако је само један родитељ имао овај проблем у детињству врероватноћа је 25% да ће се и његово дете умокравати. Последњих десетак година идентификовано је неколико гена који су од значаја за настанак енурезе. Што се сна тиче, а то родитељи деце са енурезом јако добро знају, деца са енурезом су «чврсти спавачи». Повишен праг будјења,односно чврст сан, је такодје генски условљен, тако да у породицама деце са енурезом има и других чланова са проблемом тешког будјења. Код највећег броја деце са енурезом током ноћи постоји повећано стварање мокраће. Ово настаје као последица поремећаја у ритму лучења једног неуропептида, вазопресина, који се лучи у мозгу и који на нивоу бубрега регулише количину и густину створене мокраће. Код деце са енурезом смањено је њгово лучење током ноћи, те се ствара већа количина мокраће, коју мокраћна бешка не може да задржи те се дете невољно ноћу умокри.
Које су најчешће заблуде везане за енурезу?
Једна од најчешћих је да је енуреза последица психолошких проблема или психолошког профила детета. Истина је да деца са енурезом, посебно ако се лечење не започне на време, те проблем дуже траје, имају бројне психолошке проблеме, емотивне и социолошке поремећаје, али они су увек последица, а не узрок енурезе.
Честа је заблуда да се енуреза не може излечити или да је не треба лечити јер ће сама престати. Енуреза се код највећег броја деце може излечити. Иако 15% деце са енурезом годишње може спонтано престати да се умокрва, свако умокравање које дуже траје носи ризик од развоја озбиљних последица на ментални, емотивни и социјални развој личности детеа , који могу постати трајни и у одраслом периоду. Деца са енурезом се осећају различитом од својих вршњака који се не мокравају, развија се осећај кривице. Деца са енурезом покушавају да сакрију свој проблем од околине, повлаче се у себе, постају несигурна, избегавају контакте са вршњацима, што води у њихову социјалну изолацију. Бројне студије показују да је самопоштовање деце са енурезом значајно снижено не само у односу на вршњаке без енурезе, већ и у односу на децу са тешким хроничним болестима. Оно што охрабрује је да уколико се са терапијом крене на времме, сви ови проблеми су пролазни, и детету се пружа могућност да одрасте у психички здраву и социолошки добро адаптирану особу.
Не ретко се верује и да је енуреза последица свесне реакције детета , његовог бунта или покушаја да изврши притисак на родитеље као би остварило неки свој циљ, или придобије њихову налколоност. Ово је једна од веома озбиљних заблуда због које родитељи не ретко прибегавају кажњавању, које некад води и злостављењу детета. Према подацима из литературе највећи проценат злостављане деце школског узраста чине управо деца са енурезом. Друга грешка, коју родитељи чине, заснована на веровању да се дете свесно умокрава је «повладјивање» детету, што је једнако лоше као и кажњавање. Због свега овога поново наглашавам да се дете не умокрва ноћу свесно и да дете није криво за проблем због кога оно највише пати.
Често се заборавља да енуреза није проблем само детета, то је проблем целе поредице и често разлог за поремећај односа размевања и хармоније у породици што додатно има неповољан утицај на развој личности детета.
Из свега што сте нам до сада рекли јасно је да децу са енурезом треба лечити. Рекли сте и да се енуреза код највећег броја деце може трајно излечити. Па као се лечи, и кад лечење треба започети?Коме треба да се обрате се родитељи детеа са енурезом за помоћ?
Да, децу са енурезом треба лечити. Родитељи детета са умокравањем треба да се обрате надлежном педијатру који ће из разговора са родитељима и дететом, на основу прегледа и малог броја неинвазивних испитивања утврдити о ком типу умокравања се ради и започети одговарајућу терапију.
Оптимално време за започињање терапије код деце са енурезом процењује се индивидуално, али лечење даје најбоље резултате ако се започне до поласка у школу.
Избор терапије код деце са енурезом зависи од природе основног поремећаја који је довео до енурезе.
Код највећег броја деце са енурезом разлог за умокравање је велика количина мокраће које се твара током ноћи,о чему је већ било речи, те је и терапија усмерена ка том поремећају. Према препоруци Светске здравсвтвене организације и Интернационалног друштва за инконтиненцију лек избора за лечење овог типа енурезе је Дезмопресин који надокнадјује недостатак вазопресина током ноћи и тиме регулише количину и густину мокраће која се ноћу ствара. Лек прописује педијатар и на редовним контролама прати његов ефекат и прилагодјава дозу лека сваком детету. Током примене лека дете се мора придржавати упутстава добијених од педијатра као би лечење било успешно. Искуства у лечењу дезмопресином базирана су на примени лека од преко 40 година
Код деце са енурезом код које је основни разлог за умокравање смањен капацитет мокраћне бешике, лечење се спроводи применом Енуреза аларма, који након детекције умокравања производи звучни аларм са циљем да пробуди дете, да би отишло до тоалта где треба да заврши мокрење . Након тога дете треба да се пресвуче само или уз помоћ родитеља. Примена енуреза аларма захтева активно учешће родитеља, високу мотивисаност целе поредице. Не препоручује се код деце која се више пута током ноћи умокре, или у породицама где има више деце.
Ова два терапијска протокола, Дезмопресином и Енуреза алармом, се код неке деце могу спроводити истовремено.
Лечење обично траје 6 месеци, а по потреби и дуже. Успешност зависи од мотивисаности детета и целе породице, и поштовања упутстава педијатра, а пре свега од изградјеног односа поверења на релацији дете-родитељ-педијатар-дете.
У лечење деце са енурезом, о којој се овом приликом било речи, уколико се са закашњењем започне терапија, те већ додје до развоја поремећаја у менталној, емотивној или социолошкој сфери личности детета, неопходно је да се укључе поред педијатра и дечји психолози, неуропсихијатри или педагози и социјални радници како би се детету омогућило да израсте у здраву особу.
Који је савет родитељима деце која се ноћу умокравају.
Једна од најчешћих дилема коју родитељи имају је како се поставити према детету које се ноћу умокрава. Да ли покушавати са наградама или похвалама за суве, а казнама или уценама за мокре ноћи? Најједноставнији одговор је ни једно ни друго није добро јер лоше утиче на псхихолошки и емотивни развој детета. Потребно је посматрати умокравање , као и сваки други здравствени проблем и после 5. године живота потражити помоћ педијатра. До тада треба бити стрпљив, не будити дете ноћу да се измокри, већ га оставити да спава са пеленама или у од влажења обезбедјеној постељи. Иако се будјењем детета може постићи да постеља и дете остану суви, ово неповољно утиче на успостављање дненво-ноћног ритма сна и секреције вазопресина што одлаже сазревање вољне контроле мокрења.
Умокравање детета је један од најтрауматичнијих догађаја у детеињству, али није срамота ни за дете ни за породицу и о овом проблему не треба ћутати. Уколико изградимо колективну свест о томе да га прихватимо на прави начин, учинићемо да дете и његова породица, поштеђени стреса и трауме, уз помоћ педијатра нађу решење.
Проф. др Мирјана Костић, нефролог, начелник Центра за хемодијализу и трансплантацију бубрега