Повратак кући из болнице, доводи до осећаја олакшања и враћања у „нормалан живот“. Без обзира да ли је хоспитализација била кратка или дуга, детету је потребно одређено време да се прилагоди. Деца најчешће не знају да причају о својим осећањима, па их могу исказати као:
промена понашања (на пример, промена образаца спавања или ручавања)
више страхова (на пример, ноћне море или страх да остане само код куће)
повећана раздражљивост
плачљивост
неодвајање од родитеља
регресија у понашању (на пример, сисање палца)
немогућност да подели родитељску пажњу и бригу са осталом браћом и сестрама
агресија (на пример, свађа са браћом и сестрама)
одбијање правила понашања која важе у кући
Како бисте помогли Вашем детету да се прилагоди враћању кући, педлажемо Вам да:
Проводите додатно време са Вашим дететом и да му дате додатну пажњу током прве недеље по повратку кући из болнице.
Придржавајте се уобичајених кућних правила (на пример, правило о одласку на спавање, времену за игру, ручавање и купање).
Вратите се што је пре могуће Вашим уобичајеним породичним рутинама.
Причајте са Вашим дететом о боравку у болници, процедурама и лечењу.
Играјте се са Вашим дететом „болнице“ и „доктора“. Кроз игру, дете ће можда испољити своје емоције.
Причајте са Вашим дететом о његовим сновима и ноћним морама. Покушајте да му представите боравак у болници на позитиван начин.
Заједно са дететом читајте књиге о одласку код лекара или о болници, уколико је Ваше дете заинтересовано за ову врсту књига.
Уколико мислите да је Вашем детету и/или Вама потребна стручна консултација и помоћ, разговарајте са Вашим лекаром о томе да Вас упути код нашег психолога.